Khakum

^^^^ Jedini izuzetak .. hehehhe

Ja ga stavljam u griz i u ovsene.....

Odlicna je stvar pogotovu ako imate problema sa plucima kao malo dete,visegodisnje uzimanje otklanja disajne probleme.

med ne moze da zameni dextrozu

kako je vredna ova pearl

...ko pcelica..............

Zasto je med toliko poseban

Biljke sakupljaju vlagu i hranljive materije iz zemlje i atmosfere i ovo ima uticaja na proizvodnju nektra. Ova tecnost izlucena sadrzi velike kolicine nektara i male kolicine proteina, soli, kiselina, enzima i aromaticnih sastojaka. Stvaranje meda ne zavisi samo od biljke, već i od geografske pogodnosti i vremena. Ukratko, tesko da ćete ikad dobiti isti nektar a samim tim i med, sto ga cini posebnim. Nektar varira u ukusu i kolicini i vrsti sećera. Npr. nektar lipe sadrzi 32-35%, bele deteline 40% a mazurana 70% secera. Da li ste se ikad zapitali zasto jabuka ima vise plodova na suncanoj strani drveta? To je zbog toga sto se nektar na suncanoj strani koncentrisaniji, a samim tim i mnogo atraktivniji za pcele. Veća poseta pcela je i bogatije oprasivanje za biljku.

Kada se jednom sakupe, to se nosi natrag do kosnice u saće sa pcelinjim medom, u nesvarljivi deo, i onda se prenosi u kosnicu gde je skladiste. Dve stvari moraju da budu urađene da se nektar pretvori u med, prvo vodeni sastojci moraju biti smanjeni do ispod 20% da se izbegne fermentacija. Pcele to postizu izlazući male kolicine tecnosti toplim i dobro provetrenim delovima kosnica. Drugo,saharoza u nektaru je pretvorena u glukozu i fruktozu dodavanjem enzima preoblikovanim proizvodima pcelinjih zlezda. Krajnji rezultat je hrana napravljena od dehidriranog nektra-meda koji je smesten u zapecaćenim vostanim saćima. Pcelar uzme samo visak na kraju sezone i ponekad ih hrani slatkim tecnostima.

Kada su zapecaćene u vostano saće med je cista tecnost i njegovo skladistenje je model higijenske zastite hrane. Sav med će se na kraju postaviti i granulirati, i ovaj proces moze biti preokrenut blagim zagrevanjem meda da se on otopi. Neki medovi su prirodno napravljeni i imaju ukus kao granulirani sećer u medu. Neki su napravljeni kao Kraljevski Preliv veoma cvrsti. Da bi prevazisli ovaj problem, pcelari mesaju male kolicine meda sa trunjem pre no sto ga postave i onda nezno premestaju med pre nego sto on pomocu toga postane mekan. Neki medovi nemaju aditive i korisniji su i stabilniji nego oni koji ih imaju.

Zahvaljujući velikom sadrzaju prostih sećera (voćnih i grozđanih), vitamina, mineralnih materija i dr., med je dragocena ,  prirodna, lako svarljiva hrana,  koja posle unosenja u organizam, direktno prelazi u krvotok. Med je vrlo pogodna hrana za decu i sportiste, stare i iznemogle, kao i za sve one koji se bave fizickim ili intelektualnim radom. Med ima antibakterijsko i antifungicidno dejstvo. Takva svojstva meda, uz  njegova hranljiva i lekovita svojstva, doprinose da je med izvanredna hrana, da obnavlja tkiva, da uklanja bol, da stimulise i poboljsava rad srca, da uklanja zamor, da ublazava razne upale, da povećava otpornost organizma, da deluje umirujuće na nervni sistem, da u mnogim slucajevima trovanja  ima protiv otrovno dejstvo, da regulise krvni pritisak, da ublazava tegobe u slucaju oboljenja stitne zlezde hronicnih i akutnih oboljenja disajnih organa, da jaca organizam dece, iznemoglih i obolelih osoba, da smanjuje staracke slabosti, da pospesuje oporavak od raznih oboljenja jetre, bubrega, prostate, nervnog sistema, da jaca umne i fizicke sposobnosti, itd.

Da li je komercijalni med bolji od lokalnog? To sve zavisi od toga odakle dolazi i kako je bio tretiran i napravljen. U nekim zemljama pcele se hrane sećernim sirupom da se poveća kolicina meda. Da bi ubrzali proces filtriranja i prekinuli granulaciju, neki proizvođaci greju med na veoma visokim temperaturama. To unistava elemente koji stete medu,kao i cestice polena i sve ostalo sto nije dobro po med.


Osobine meda

Priroda je bogata ogromnom kolicinom biljaka cvetnica (samoniklim i kultivisanim) ciji cvetovi pomoću specijalnih zlezda nektarija na svojim cvetovima ili izvan njih izlucuju slatku i mirisljavu tecnost - nektar. Nektar svojim mirisom, a cvet svojom bojom privlaci pcele kako bi bio izvrsen proces oprasivanja.

Tom prilikom pcele prikupljaju i nektar. Prikupljeni nektar u mednom mehuru pcele sekretom svojih pljuvacnih zlezda otpocinju razlaganje slozenih na proste sećere (fruktozu i glukozu). Taj proces razlaganja nastavljaju i prihvateljice unutar kosnice u svom zelucu. Kad prerada bude delimicno zavrsena u mednom zelucu prihvateljica nektar biva deponovan u ćelije. Tako med postaje jedina hrana u prirodi koja je već prerađena, te organizam coveka tu materiju moze iskoristiti na najadekvatniji nacin. Zato je i moguće da se gotovo svi hranljivi sastojci koje med sadrzi apsorbuju jos u ustima tj. bez odlaska u zeludac. Pri ovome treba znati da se u toku pretvaranja nektara u med u organizmu pcela i sam nektar dodatno obogaćuje raznim fermentima, organskim kiselinama, hormonima i drugo. Zato i med u sebi sadrzi vise od stotinu raznih sastojaka koji su potrebni za zivot pcele pa i za ljudski organizam.

Iako je med izvanredna hrana on se u nasim uslovima veoma slabo koristi u te svrhe. Dobro bi bilo kad bi se bar koristio kao dopuna hrane tj. kad bi ga covek u razlicitim dobima, posebno u detinjstvu i starosti, koristio svakodnevno u malim dozama i na taj nacin u organizmu bi se obezbedila dovoljna kolicina svih hranljivih sastojaka koja mu je svakodnevno potrebna. Sve napitke i slatkise bolje je zaslađivati medom nego sećerom. Znaci i profilaktickom dozom meda mozemo nadoknaditi svaki nedostatak u ishrani.

Potrebno je poznavati sastav i kvalitet svih vrsta meda jer samo oni koji poznaju njegovu vrednost znaju zasto ga treba svakodnevno upotrebljavati. Med je jedna od retkih namirnica ciste prirodne hrane koja raspolaze mineralnim sastojcima u onim kolicinama koje su dovoljne da se sacuva organska ravnoteza.

Med je takođe jedna od retkih namirnica koja svoje sastojke ne gubi dugo sto nije slucaj sa voćem i povrćem. On je i izvanredan posrednik-prenosna veza između razlicitih vitamina.

Med je pre svega gradivna hrana puna sastojaka potrebnih za normalan razvoj, posebno decijeg organizma. On je istovremeno sa svojim sećerima (ugljeni hidrati) i energetska hrana koja veoma brzo daje potrebnu snagu i energiju svakom organizmu.

Med kao zaslađivac životnih namirnica ima ogromnu prednost nad sećerom. Te prednosti su sledeće:

ne nadrazuje zidove zeluca i creva,
brzo i lako se asimiluje tj. glukoza i fruktoza se bez varenja absorbuju u krv,
upotrebljen med brzo coveka cini snaznim,
pri lecenju obezbeđuje veoma brzi oporavak organizma,
najlaksi je za pravilan rad bubrega,
ima laksativno (opustajuće, smirujuće) dejstvo i
deluje smirujuće na nervni sistem.
Ono sto mu daje posebnu prednost u upotrebi predstavlja činjenica da ima visoko kaloricnu vrednost i kad se uzima u malim dozama. Treba da bude omiljen i zato sto se moze koristiti na mnogostruke nacine u kombinacijama razlicitih namirnica kako za jelo tako i za piće.

Na osnovu recenog da se zakljuciti da redovno korisćenje meda omogućuje valjano zivljenje od rođenja do duboke starosti. A da bi se med mogao koristiti treba razlikovati pravi nektarski od falsifikovanog meda. Prvi grade pcele od nektara, a drugi grade pcele i "pčelari" od sećera. Prirodni - nektarski med se prepoznaje na vise nacina. Jedan od njih se sastoji u tome sto pravi med prilikom prosipanja pravi neprekidnu nit sve dok poslednja kap ne iscuri sto falsifikovani med nema. Prirodna osobina nektarskog meda je kristalizacija. Pravilno se kristalise samo nektarski med. On se kristalise u najsitnije cestice koje su homogene u celoj količini meda. Brzina kristalizacije meda zavisi od ujednacenosti temperature prostorije u kojoj je med smešten.

Postoji više vrsta medova, zavisno od vrste medonosne flore sa koje je nektar ubran. Najpoznatiji medovi su: bagremov, šumski, livadski, lipov, suncokretov itd. Treba da se zna da kvalitet meda, kao i ostalih pcelinjih proizvoda, zavisi od kvaliteta tla sa koga se nektar ubere. Nektar ubran sa degradiranih povrsina (u blizini velikih dimnjaka, zemljiste zatrovano hemikalijama...) ne moze dati kvalitetan med. Najkvalitetniji su oni koji su pcele ubrale na ekoloski cistim podrucjima kao sto su udaljenija podrucja, sume, livade na većoj nadmorskoj visini kao i one koje nisu degradirane. Posto med uglavnom sadrzi one sastojke koje sadrži i tlo prirodno je ocekivati da će kvalitetniji med u pogledu sadrzaja mineralnih sastojaka biti na arealima koji se nalaze iznad banja, mineralnih voda i slicno. To dalje znaci, kvalitet meda kao i kvalitet ostalih pcelinijh proizvoda umnogome zavisi od već postojećeg primarnog opterećenja zemljišnih površina, kao i od svakodnevnog, permanentnog sekundarnog optere
ćenja zemljišta (degradiranje istog na razlicite nacine), o cemu se u budućem radu sa pčelama mora voditi racuna. Kvalitet meda zavisi i od broja razlicitih vrsta biljaka sa kojih je ubran nektar. Tako livadski i sumski med spadaju među najkvalitetnije, jer je ubran sa vise od stotine razlicitih biljaka. Med ne gubi svojstva i moze se cuvati veoma dugo.


Sastav meda

Nauka je ustanovila da med sadrzi preko 70 dragocenih sastojaka, od kojih su najvaznije aromaticne materije (etarska ulja), biljne boje (određuju ukus, aromu, i boju meda) i kiseline (mravlja, jabucna, vinska, mlecna). Ove materije, uz određene fermente, prirodni su konzervansi meda.

Energetska vrednost 100 g meda je oko 1,5 kJ. Jedan kilogram meda ima hranljivu vrednost kao: 50 komada jaja, 3 kg ribe, 1 kg sunke, 2,5 kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća.

Rok upotrebe meda je prakticno neogranicen.

Med moze da bude tecan ili kasaste konzistencije, delimicno ili potpuno iskristalisan.

Med, kao sto je već receno, sadrzi dosta vitamina. U 100 g meda nalazi se:

vitamin B1.... oko 5 mg
vitamin B2.... oko 40 mg
vitamin B3.... oko 0,5 mg
vitamin B6.... oko 10 mg
vitamin C...... oko 10 mg, itd.
Med se, uglavnom sastoji od razlicitih vrsta sećera, polenovih zrnaca i vode. Prisutni su i enzimi. Sledi prosek od 490 ispitanih uzoraka uglavnom nekristalizovanog meda.

Voda(%).... 17.2
Fruktoza(%). oko 38.19 mg
Dekstroza(%).... oko 31.28
Saharoza(%)... oko 1.31
Maltoza(%)...... oko 7.31
Visi sećeri(%).... 1.50
Neodređeno(%)..... 3.1
pH......... 3.91
Laktoza (%)...7.11
Pepeo (%)..... 0.169
Azot (%).... 0.04
Med kao produkt pcela ima veoma bogat i slozen sastav i kao namirnica mesto mu je na granici između hrane i leka. Glavni sastojci meda su sećeri koji cine oko 79% ukupnog sadrzaja. Na osnovu ovog podatka se i zakljucuje da je to pre svega slozena energetska hrana. Od sećera najznacajniji su fruktoza , glukoza, saharoza, a na maltozu i druge disaharide otpada samo oko 7%. Med se zato i moze brzo apsorbovati u organizmu jer sadrzi visok procenat prostih sećera. Visih sećera ima oko 1, 5%.Vode u medu ima od do jedne petine. U sastav meda ulaze i kiseline: glukonska, mravlja, sirćetna, jabucna, limunska, ćilibarna i mlecna. Njih je 0, 57%. U sastav meda ulaze i min.materije: gvozđe, bakar, mangan, silicijum, hlor, kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, aluminijum, magnezijum.Iako ih ima u malim kolicinama svaki pojedinacni je od znacajnog uticaja za poneke od vitalnih funkcija u covecijem organizmu. Na primer: prisustvo kalijuma i natrijuma omogućuje normalnu jonizaciju i poboljsava rad nervnog sistema. Dalje, većina mikroelemenata koji se nalaze u medu nalaze se u covekovoj krvi. Dokazano je da od 24 mikroelementa u krvi 22 sadrzi med. Ne unosenjem nekih od ovih elemenata (vanadij, gvozđe, kobalt...) narusava se proces krvotoka. Navedenih mikroelemenata ima i u voću i u povrću. Međutim, med je jedina prirodna tvorevina koja sadrzi gotovo 91% svih potrebnih materija za covekov krvotok. Zato se i njegovim malim kolicinama postizu izvanredni rezultati



preuzeto sa www.pcelica.co.yu

nije nikakav problem znam engleski...